Davor Gromilović jedno je od nezaobilaznih imena na regionalnoj umjetničkoj sceni u posljednjih nekoliko godina. Rođen je 1985. godine u Somboru, gdje i danas živi i stvara. S njegovim radom pobliže sam se upoznala prošle godine, nakon suradnje na grupnoj izložbi ‘Under Cover’ u Zagrebu, na kojoj je Davor predstavio svoj vizual za naslovnicu albuma benda Stray Dogg. U Hrvatskoj je već sudjelovao na nekoliko grupnih izložbi, te je autor murala nastalih u sklopu Boombarstick festivala u Vodnjanu 2014. i Muzeja ulične umjetnosti u Zagrebu 2013. godine. Prije nekoliko dana u Galeriji Bačva HDLU-a završila je izložba ilustracija ’36 Mountains’, na kojoj je Davor ove godine sudjelovao kao jedan od tri člana stručnog žirija. S umjetnikom sam popričala o važnosti crteža kao samostalnog medija u suvremenom likovnom stvaralaštvu, njegovim nadolazećim izložbama i novoj seriji radova.

Završio si slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Novom Sadu, a na diplomskom studiju opredijelio si se za crtež. Osim slikom i crtežom, baviš se i grafikom, muralima i dizajnom, no pri prvom pogledu na tvoje radove vidljivo je da ti je crtež primarno sredstvo izražavanja.

Crtež kakav ja izučavam jeste narativnog tipa, u sklopu tog narativa ja ustvari stvaram. Mislim da ta potreba da se izrazim kroz crtežustvari dolazi mnogo pre Akademije, a i pre prvog puta kad sam uzeo kist u ruku. Meni je linija osnovni način izražavanja, čak i kada slikam se koristim crtežom u slici, tako da je kod mene crtež osnova svega. Verovatno glupo zvuči da sada pričam kako sam kao klinac provodio sate i sate crtajući za stolom, no reći ću ti jedno – tada sam radio olovkama u boji, a to je veoma bitno za ovo što danas radim, budući da je dobar deo crteža koje radim rađen upravo sa olovkama u boji.

Čini mi se da je crtež kao primaran medij sve aktualniji u suvremenoj likovnoj sceni i sve prisutniji kao samostalan rad u muzejima i galerijama. Kako ti procjenjuješ poziciju crteža u suvremenoj likovnoj sceni, u svijetu i regiji?

Mislim da bi se na prostorima bivše Jugoslavije savremenom crtežu moglo dati više prostora. Svakako postoji veliki broj mlađih autora koji već uveliko izučavaju savremeni crtež, tako da je on i ovde prisutan. Što je tiče neke šire slike o crtežu, tu možemo priču da širimo u nedogled. Količina savremenih umetnika koji razvijaju crtež je veoma velika, počevši od Phaidonovih izdanja u vidu knjiga kao što su Vitamin D i D2 koji su svakome ko prati savremeni crtež već od ranije poznati, pa do autora koje možemo sresti u Fukt Magazinu, ili izdanjima Nieves Books & zines. Na kraju krajeva i preko društvenih mreža i raznih sajtova se možemo upoznati sa fenomenalnim autorima u domeni crteža. Današnji crtež ima toliku širinu, da ja prosto ne mogu sve to da sažmem u jedan odgovor. Govorimo o toliko širokom spektru, da tu zaista svako može naći svoju sferu interesovanja.

Tvoje radove karakteriziraju narativni elementi, folklor, fantastični i bajkoviti motivi i jaka simbolika. Koliko se tvoj stilski izričaj razlikuje danas i u samim početcima i kako je došlo do formiranja tog specifičnog stila? Što ti je pritom bitno da preneseš publici odnosno promatraču?

Budući da imam potrebu stalno da istražujem, ovo što danas radim ima svoje korene u svemu pre toga, ali definitivno nije isto. Činjenica je da se ne mogu osećati potpuno isto i doživeti isti trenutak dva puta na isti način, danas me zanima nešto što me nije zanimalo pre godinu dana. Iskustva nisu ista sa dvadeset, dvadesetipet, a ni sa trideset godina, samim tim moji radovi ne mogu biti isti, jer posmatram stvari drugačije. Što se tiče stila, mislim da je on sam od sebe izašao. Prosto je jedna stvar vukla drugu. Narativ u mome radu je prisutan i u godinama kada sam bio osnovna škola. Crteže koje sam sačuvao jako su mi danas inspirativni i od velike su mi koristi za ovo što danas radim. Tako da mislim da rukopis izlazi sam od sebe. Prosto i kad bi hteo pobeći od toga, verovatno bi me stigao. Tako da ideje su rezultat razmišljanja o nečemu što me okupira trenutno, a rukopis je tu bio i pre. Linija je takva kakva je i prihvatio sam je kao deo mene, a motivi i tematika zavise od puno drugih stvari.
Ugrubo rečeno, svaki rad unutar sebe ima više slojeva, od onih koji su svima čitljivi, donekle univerzalni, do delova koji su delimično čitljivi i oni koji za posmatrača nisu čitljivi. Suština jeste, da čak i kada posmatrač ne razume sve, ja uspem da ga pokrenem na razmišljenje. Čak i kada kreiraju neku svoju verziju shvatanja rada, koja nije potpuno jednaka sa onim što sam ja doživeo, meni to govori da rad komunicira na više nivoa. Tragično bi bilo, da svi koji stanu pred rad ga dožive potpuno isto, volim kada posmatrač nađe u radu nešto sa čime se može poistovetiti i interpretira ga na svoj način. Reakcije koje dobijem tokom izložbi mi govore da ljudi koji su otvoreni za tip umetnosti koji ja radim, je razumeju. Poprilično sam zadovoljan tom relacijom delo – posmatrač, posmatrač – delo.

Primijetila sam da u tvojim radovima veliku ulogu također igra slikarstvo 16. i 17.stoljeća.

Na mene ustvari jak uticaj ima Flamanska škola slikarstva, to jest severna renesansa. Imao sam prilike do sada pogledati puno dela iz tog perioda uživo.

Mislim da ne mogu da iskažem rečima šta ta dela za mene predstavljaju. Reću ti da sam išao u Gent najviše zbog braće van Eyck, Gentski oltar sam morao da vidim, Mistično Janje je za mene zaista posebno delo u istoriji umetnosti, verujem da ću ići ponovo videti tu sliku. Kada sam u prilici, umem da provedem ispred nekih dela gotovo pola sata, nekad i duže. Tako da kad pričamo o tome periodu, moj favorit je definitivno severna renesansa.

Tvoja serija crteža tušem na papiru iz 2015. godine nosi naslov ‘Land of Histria’ i inspirirana je istarskim krajolicima i predstavlja na neki način osobni vizualni dnevnik.

‘Land of Histria’ je serija koja je rezultat mog boravka u Istri; spletom okolnosti par godina za redom sam imao prilike da boravim jedan vremenski period u Istri. Veoma mi prija Istra, pa sam nakon par godina došao na ideju da jednu seriju crteža uradim tokom mog boravka tamo. Posle je ta serija izlagana u Beču. Serija obuhvata dosta različitih mesta, čak mogu da kažem da su u većini radova kombinovani elementi sa više različitih mesta.

Trenutačno radiš na novoj seriji radova ‘Untold Tales’, za koju sam kažeš da predstavlja povratak u djetinjstvo i tvoje najranije ideje, ali istovremeno služi i kao preispitivanje samog sebe. Po čemu će se sve ona razlikovati od, recimo, serije radova ‘From Somwhere to Nowhere’ iz 2013. godine, u kojoj se također služiš raznoraznim sjećanjima iz djetinjstva kao glavnim izvorom inspiracije?

‘From Somewhere to Nowhere’ serija ima itekako veze sa ovom novom serijom na kojoj radim, međutim ta serija je obuhvatala ulja, dok je ovo što sada radim crtež u boji. ‘From Somewhere to Nowhere’ više obuhvata sećanja i uspomene iz dečačkih dana, dok se ova nova serija koju spremam oslanja na moje crteže iz tog perioda. Tako da su to neke osnovne razlike.

Gdje će biti moguće vidjeti tu seriju radova?

Izložbu planiram realizovati tokom 2018te, planovi su da izlažem u AO Gallery & Art Store u Beču, a verovatno ću istu seriju predstaviti i negde u regionu. Naravno, ljudi koji ne budu u mogućnosti videti to uživo, to je uvek moguće na web stranici nakon izložbe.

Festival ilustracije ’36 Mountains’ ove godine u Zagrebu održao se po treći puta i predstavio aktualne domaće, regionalne i europske ilustratore. Na festivalu si sudjelovao već 2014. godine, a ove godine dio si stručnog žirija uz Jelenu Bando i Bojana Krištofića. Što nam možeš reći o ovogodišnjem izdanju festivala i kakvo je bilo tvoje iskustvo selektora radova?

Iskreno, veoma sam se iznenadio nekim autorima za koje do sada nisam čuo, a čiji radovi zaista zaslužuju pažnju. Selekcija nije bila laka zbog količine prijavljenih autora, mislim da je odaziv na konkurs bio veoma dobar. Kada smo ušli u užu selekciju, tu smo poprilično bili suglasni oko autora, prosto su radovi toliko govorili za sebe, da meni lično taj deo nije bio ni malo naporan, naprotiv uživao sam u selekciji.

Postoji li netko među tvojim kolegama i suvremenicima koji ti po senzibilitetu posebno odgovara?

Istaću neke umetnike čiji rad zaista cenim, lista bi mogla da bude mnogo, mnogo veća, no ovo su neka od imena koja su meni veoma interesantna, na primer: David Shrigley, Jun Fei Ji, Raqib Shaw, Jen Ray, Matt Leines, Cleon Peterson, Matthew Palladino, Nick Sheehy, Paolo Del Toro, Ben Tolman, Joshitomo Nara…

Za kraj, reci nam nešto o još jednom aktualnom projektu u kojem sudjeluješ – radi se o ilustriranoj zbirci priča koja bi trebala biti objavljena ove godine, u kojoj su mladi spisatelji iz cijele regije ispričali priče na temelju tvojih ilustracija.

Reč je o knjizi koju sam pripremao poslednjih godinu dana pod nazivom ‘Bestiary’. Naime, uradio sam seriju radova pod tim nazivom, a zatim sam u saradnji sa desetak pisaca napravio knjigu. Oni su na osnovu mojih crteža osmislili priče i to smo sve spojili u jednu knjigu koju je izdao časopis ‘Symposion’ iz Subotice, a knjiga je na engleskom i mađarskom jeziku. Veoma sam zadovoljan, serija dosta crpi iz perioda 70-ih i 80-ih i ima razne reference na Jugoslaviju. Jedan veoma zanimljiv projekat, rekao bih.

Više o Davoru i njegovim radovima možete saznati na njegovoj službenoj stranici http://gromilovic.com/.
Sve fotografije radova pripadaju umjetniku.